Fokus je na kvalitetnoj nastavi, na projektnoj nastavi, većoj odgovornosti direktora kao pedagoških rukovodilaca, ali i na refleksivnoj praksi nastavnika, a od škola se očekuje da mnogo više pažnje posvete samovrednovanju.
– Sedmogodišnjom primenom standarda uočeno je da određene pokazatelje kvaliteta rada škola treba revidirati zbog toga što ili nedovoljno ukazuju na kvalitet, ili su lako merljivi i ne prave jasnu razliku između dobrih i loših škola. Drugi izvor za promene je bilo empirijsko istraživanje u određenom broju škola, čiji su nam zaposleni ukazali na probleme koji su se pojavljivali u dosadašnjem spoljašnjem vrednovanju. Predlog izmene standarda je pilotiran u 20 osnovnih i srednjih škola, o njemu se pozitivno izjasnio Nacionalni prosvetni savet, nakon čega je objavljen novi pravilnik – kaže Jasmina Đelić, koordinatorka rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete.
Uz promenu standarda kvaliteta rada ustanova izmenjen je pravilnik koji definiše metodologiju spoljašnjeg vrednovanja, u pravcu jačanja škola da
rade samoevaluaciju, ali i preciznog definisanja uloge tima za kvalitet rada obrazovnih ustanova.
– Taj tim je uveden u novom sistemskom zakonu, a njegova uloga je da koordinira sve aktivnosti koje se odnose na kvalitet, a o čemu brinu tim za samovrednovanje, tim za profesionalni razvoj nastavnika, tim za razvoj škole, odeljenska, nastavnička veća… Ovaj tim zapravo treba da vodi računa da rad škole u pogledu razvoja kvaliteta bude usaglašen. Još jedna novina je što će period spoljašnjeg vrednovanja produžiti sa pet na šest godina da bismo mogli više pažnje da posvetimo pružanju podrške školama u samovrednovanju, da analiziraju naš izveštaj i planiraju sopstveni razvoj. Predstojeću školsku godinu ćemo tome posvetiti. Formiraćemo brojne timove koji će raditi sa direktorima i stručnim saradnicima, kao i sa timovima za samovrednovanje i za kvalitet. Želimo da poboljšamo komunikaciju sa školama – kaže Đelić.
Na komentar da i dalje postoje otpori među prosvetnim radnicima kada je u pitanju eksterna evaluacija, ona ima drugačije zapažanje:
– Otpora ima sve manje jer su ljudi razumeli da smo napravili isti metar na osnovu koga treba da se radi i spoljašnje vrednovanje i samovrednovanje. Mi upravo želimo da pomognemo da se taj metar bolje razume, da se pojača pedagoška uloga direktora i stručnih saradnika u praćenju rada nastavnika i da pomognemo školama da razviju praksu horizontalnog učenja, odnosno da nastavnici jedni drugima posećuju časove i da ih vrednuju prema standardima kvaliteta nastave i učenja. Po svemu sudeći ta praksa nije razvijena, to je pre izuzetak nego pravilo. Zato ćemo ovim pitanjima posvetiti celu školsku godinu, pre nego što 2019/20. započnemo nov ciklus spoljašnjeg vrednovanja – navodi Đelić.
Na pitanje zašto se ocene sa eksterne evaluacije ne objavljuju javno jer su roditelji veoma zainteresovani da znaju koja škola je dobra i u čemu, a koja
radi loše, ona odgovara da je reč o „relativnoj meri koja se odnosi na jedan trenutak vrednovanja“.
– Ne bismo želeli da objavljivanjem rang-liste po kvalitetu dovedemo neke škole u opasnost da budu upamćene po lošoj oceni, koja se odnosila na jedan period rada. Može da se desi da ustanova koja je ocenjena jedinicom ili dvojkom ozbiljno shvati nedostatke na koje smo ukazali i da u periodu od šest meseci napravi ozbiljan napredak, a da to neće biti vidljivo do narednog ciklusa vrednovanja. Izveštaji nisu tajna, svako može da zatraži od direktora da mu da na uvid. Mi smo u pravilniku ostavili široke mogućnosti da škole odaberu način na koji će taj izveštaj predstaviti. Bilo je primera da su neki roditelji izveštaj tražili preko službe poverenika za informacije od javnog značaja, smatrajući da ga neće dobiti od direktora. Mislimo da za tim nema potrebe – kaže Đelić.
Do sada je kroz eksternu evaluaciju prošlo 95 odsto predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola. Zbog ograničenih resursa spoljašnje vrednovanje nije urađeno u nekim specijalnim školama i velikim predškolskim ustanovama. Izveštaj o kvalitetu rada obrazovanih ustanova u douniverzitetskom obrazovanju na nivou sistema biće pripremljen u narednom periodu. Dosadašnji rezultati pokazuju da su nastava i učenje najslabija karika, a upravo to je primarna delatnost škola i nastavnika.
– Ako postignemo da nastavnici razumeju suštinu zahteva koji postoje u oblasti nastave i učenja, nećemo imati problema. Mislimo da nastavnici tome nisu posvetili dovoljno pažnje, preovladao je pristup da je to posao nekog drugog – navodi Đelić.
Izvor: Danas.rs