U Gradskoj biblioteci Novog Sada u sredu, 21. februara, pred velikim brojem zainteresovanih čitalaca, predstavljen je roman „Četiri ludila“ Miloša Latinovića. Pored autora učestvovali su dr Zoran Đerić i prof. dr Vladimir Gvozden.

„Četiri ludila“ je roman o umetničkim ozarenjima, ali i životnim usudima. Umetnost je velika pozornica na kojoj se kreću junaci koji uloge ne biraju, nego ih dobijaju. Izgubljeni u sopstvenim postojanjima, oni dopuštaju snovima da ih vode verujući da jedino tako mogu otkriti sopstveni identitet. 

Priređujući Šekspirovog „Kralja Lira“ na sceni Dvorskog nacionalnog teatra u Minhenu, glavni junak ove priče, Joca Savić – srpski umetnik nepravedno zanemaren na našim prostorima – podseća nas na sveprožimajuću prirodu umetnosti i njenu suštinu koja leži u neiscrpnoj raznolikosti tumačenja iste priče. Paradoksalan spoj stvarnosti i umetnosti odgovara spoju ljudske ništavnosti i neograničene ljudske mogućnosti. Upravo u tom paradoksalnom spoju počiva kosmička dimenzija ljudskog postojanja.

„U Miloševom romanu se ponovo susrećemo sa Šekspirom, ali je posebno značajno to što čitaoci konačno imaju priliku da se u svetu književnog dela upoznaju sa likom i delom velikog Jovana Savića“, rekao je Vladimir Gvozden. On je istakao da je reč o romanu koji sadrži brojne poetske fragmente, zbog čega ga pre možemo odrediti kao lirski nego epski, te nije slučajno što u njemu prepoznajemo i odjeke sumatraističke poetike Miloša Crnjanskog. „Četiri pripovedna toka nam omogućavaju da posmatramo različite priče, ali u svakoj od njih se umetnost u mnoštvu glаsovа pretvаrа u samo jedаn mogući glаs“, zaključio je Gvozden.

„Miloš Latinović nas je u ovom romanu podsetio da se primarna uloga pozorišta nije menjala hiljadama godina, iako je možda baš danas najizraženija“, rekao je Zoran Đerić. „Malo je poznato da je Šekspirova pozornica u Minhenu bila revolucionarni projekat i dragoceno je što je Miloš dočarao tu priču u romanu čija je kompozicija dinamična, prepuna lirskih upliva, ali i epskih fragmenta koji oslikavaju život  u svoj njegovoj višeznačnosti“, zaključio je Đerić.

„Moja ideja bila je da u romanu ’Četiri ludila’ pokažem kako umetnost ne sme biti zapostavljena, jer ona ima notu kultivizacije, prosvećivanja i smirivanja. Zapravo, jedino umetnost traje – opstaje i posle nas – posle politika, političkih sistema, industrija. Pozorište u tom kontekstu ima važnu ulogu, jer je fleksibilno i ume da se prilagodi svakoj situaciji, nevolji, progonu, zanemarivanju.“, rekao je autor Miloš Latinović.