Vulkani
0 KNJIGA, 0
Moja korpa
petak, 06. jul 2018.
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE - JAČA OD SVEGA!
Narodna biblioteka Srbije, smeštena na Vračarskom platou u blizini Hrama Svetog Save, jedna je od najstarijih ustanova kulture u Srbiji. 

Dan kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju Biblioteke, 15. februara po starom ili 28. februara 1832. godine po novom kalendaru, beleži se kao datum osnivanja Narodne biblioteke. U novembru iste godine knez Miloš je naredio da se po jedan obavezan primerak dostavlja Narodnoj biblioteci. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije slavi upravo 28. februar kao Dan Narodne biblioteke Srbije.

Istorija kaže da je osnovana bez formalnog akta, bez stalnog prebivališta i ozvaničenog naziva. Nastajala je postepeno, od svojevrsnog depozita knjiga, preko biblioteke u sastavu Knjaževsko-tipografske biblioteke i Biblioteke Popečiteljstva prosveštenija, kao i objedinjavanjem biblioteka više javnih i državnih nadleštva i otkupljivanjem nekih značajnih privatnih biblioteka (Lukijana Mušickog, Josipa Šlezingera), da bi vremenom izrasla u nacionalnu biblioteku. Period do 1853. godine obeležila je potraga za stalnim smeštajem i uslovima za rad. Prve godine postojanja biblioteka se selila po Beogradu, pa je onda prebačena u Kragujevac 1833, da bi dve godine kasnije opet doputovala nazad u Beograd. Knjižni fond prvi je sredio dr Milovan Spasić, 1845. godine, koji je izradio i autorski katalog. Tada je Biblioteka imala 1.421 naslov u 2.283 sveske.

Prvi svetski rat doneo je nesreću i stradanje i Narodnoj biblioteci. U bombardovanju je stradao deo fonda, a ostatak je preseljen na više mesta u Beogradu. Najdragoceniji delovi fonda prebačeni su u Niš i Kosovsku Mitrovicu, ali su pali u ruke okupatora i preneti u Sofiju. Posle rata ovaj deo je vraćen u Beograd, ali nestalo je dosta knjiga, novina i 56 starih rukopisa, među kojima i neki iz 13. veka. Nekoliko njih je pronađeno u Nemačkoj i otkupljeno tek 1972. Biblioteka je u ratnom periodu ostala i bez svojih prostorija, pa je 1920. za njen smeštaj otkupljena bivša „Kartonaža Milana Vape“, zgrada na Kosančićevom vencu.

Nažalost, nakon samo 20 godina na nju su ponovo bačene bombe. Po izričitom Hitlerovom naređenju, 6. aprila 1941. zgradu biblioteke ciljali su nemački bombarderi. Izgorela je do temelja: uništeno je oko 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja, kartografska i grafička zbirka, časopisi, novine, bogati arhiv turskih dokumenata o Srbiji, celokupna prepiska značajnih ličnosti…

Posle rata, u aprilu 1946, dobija zgradu bivšeg hotela „Srpska kruna“. Ministarstvo prosvete Srbije donosi odluku da se sve retkosti rejonskih biblioteka ustupe Narodnoj. Posebnom odlukom dodeljene su joj Dvorska biblioteka, Biblioteka Senata, deo Biblioteke Narodne skupštine i Biblioteka Društva Svetog Save, a otkupljene su i mnoge privatne biblioteke. Sledeće godine, 20. aprila, počela je redovno da radi i svoja vrata otvorila čitaocima.

Povodom 150. godišnjice Prvog srpskog ustanka Izvršno veće Srbije donelo je odluku da se izgradi nova zgrada NBS. Kamen temeljac za zgradu koju je projektovao Ivo Kurtović, postavljen je 20. oktobra 1965, a 6. aprila 1973. godine, Biblioteka je svečano otvorila vrata svoje nove zgrade, u kojoj je i danas.

Biblioteka danas u svojim fondovima poseduje više od pet miliona bibliografskih jedinica, smeštenih na oko 90 kilometara polica u magacinima. Svake godine svoje fondove obogati sa više od 75.000 novih dokumenata. U katalogu VBS nalazi se oko 1.400.000 bibliografskih zapisa. Osim toga u njoj se priređuju koncerti, izložbe, paneli, promocije knjiga i još mnogo kulturnih dešavanja.