Pre nego što ih je štamparska presa učinila jeftinim i lakše dostupnim, knjige su u srednjem veku bile neverovatno retke i dragocene. Pre mogućnosti da se masovno štampaju, svaka knjiga je pažljivo prepisivana, korice su ukrašavane ornamentima, a stranice oslikavane raznobojnim detaljima što je zahtevalo hiljade sati rada na samo jednom primerku. A da bi takve knjige postale dostupne javnosti, postojao je sigurnosni sistem koji bi sprečio da budu ukradene. Tako su u 14. veku sa osnivanjem prvih javnih biblioteka pojavile knjige okovane lancima.

Takve knjige bile su vezane lancima za police ili klupe, a lanac je bio dovoljno dug kako bi se knjige mogle čitati. Lanci su najčešće prolazili kroz alke na ivicama korica zbog sprečavanja preteranoga oštećenja grebena, te su zbog takvog položaja lanaca knjige na policama stajale na grebenu okrenutom prema korisniku.

Prvom javnom bibliotekom u Evropi se smatra Malatestianska biblioteka u Ćezeni, u Italiji. Otvorena je 1454. godine u nekadašnjem franjevačkom manastiru. U njoj se i danas čuvaju knjige lancima pričvršćene za gvozdenu šipku. Sadrži 17.000 pisama i 250.000 knjiga. 

Pronalazak štamparske mašine Gutenberg rezultirao je povećanjem broja knjiga i postepenim smanjenjem njihove vrednosti. Danas ima još nekoliko takvih biblioteka u svetu. Pored navedene Malatestianske biblioteke, biblioteka Librije je takođe poznata javna biblioteka sagrađena u 16. veku, nalazi se u Crkvi Sv. Valburgisa u holandskom gradu Zutfenu. Do danas je zadržala svoj izvorni izgled i poseduje oko 300 rukopisnih knjiga, a katalog biblioteke sadrži ukupno 750 naslova.

Knjige u okovima svedoče o davnim vremenima kada je tehnološki proces izrade knjiga bio na početnom nivou, te kada se za cenu 1 knjiga mogla kupiti cela kuća.