Текстови у Читанци груписани су тематски, а књижевно-теоретски појмови се уводе постепено и међусобно надовезују. Књижевни појмови се објашњавају речником без овешталих фраза већ искључиво водећи се императивом да дете разуме обрађени појам. Ауторка је водила рачуна о броју обрађених појмова по лекцији.

Читанка подстиче критичко мишљење ученика и олакшава интерпретацију текста учитељима. Сваки текст прати садржајна методичка апаратура, која представља значајну подршку учитељу у наставној интерпретацији. Највише пажње у методичкој апаратури посвећено је тумачењу текста кроз три сегмента: Разговарамо, Стварамо и Вежбамо. У одељку Разговарамо дати су налози који се односе на различите нивое разумевања текста. У одељцима Вежбамо и Стварамо дати су задаци за uvežbavanje усвојених садржаја, са простором за писање или цртање одговора – и све је то увек тематски врло чврсто у вези са обрађеним текстом.

Важан сегмент методичке апаратуре јесте онај део који се односи на писца. Уз наслов дела увек стоји фотографија или слика књижевника, као и преглед његових/њених текстова које су ученици већ читали, али и препоруке за даље читање. Након књижевног текста се налази кратка биографија писца, допуњена његовим/њеним кратиким аутентичним исказом различитим, пригодним темама: детињству, родитељима, игри, деци, књигама, школовању итд.

На крају сваке тематске целине је Обнављалица, тј. резиме-страница, с различитим типовима задатака и захтева којима се проверава степен усвојености појмова и садржаја обрађених у том читаначком блоку.